| |
Snabdevanje
stanovništva urbanih sredina (gradova i sela) pijaćom vodom se najčešće vrši
distribucijom vode cevovodom od izvorišta do mesta življenja (kuće ili stanovi).
Izvorišta pijaće vode su u najviše slučajeva podzemni vodeni resursi (artejski, subartejski ili reni bunari) ili pak površinske vode.
Na samim izvorištima voda, najčešće, ne
odgovara normama vode za piće, a uglavnom ne postoji nikakav fizičko hemijski
tretman sirove vode, već samo dezinfekcija hlornim preparatima.
Na veoma malom broju izvorišta je instaliran
fizičko-hemijski tretman pre dezinfekcije vode, a postoje i izvorišta na kojima
se ne vrši ni dezinfekcija vode.
U većem broju slučajeva, gde se voda bez
prethodne pripreme dezinfikuje i transportuje cevovodom do potrošača, kao i u
manjem broju slučajeva gde tretman vode nije obavljen korektno, dolazi do
pogoršanja fizičko-hemijskog sastava vode.
Usled oksidacije kiseonikom i/ili hlornim
preparatom nastaje čitava paleta novih hemijskih jedinjenja koja nisu bila
prisutna u izvornoj vodi resursa. To su razni teško rastvorljivi talozi gvožđa i
mangana, produkti razlaganja organskih materija, kao i hloramini, trihalometani
i drugi hlorovani derivati organskih materija.
Osim navedenog, veliku opasnost za
stanovništvo predstavljaju i specifični mikrozagađivači poreklom iz izvorne vode
resursa, kao što su fenoli, arsen ili amonijak, koji u slučaju zastarelog
načina
pripreme vode
(tehnologije)
na izvorištu ili pak nepostojanja iste, ostaju u
vodovodnoj vodi i dopremaju se do potrošača.
Kao
sekundarni problem posledično nastao dugogodišnjim transportom vode opisanog
sastava kroz vodovodni sistem, ističe se izuzetno loš kvalitet vodovodnih cevi,
koje su pored prosečne starosti od 30 i više godina opterećene ogromnim
naslagama taloga – odličnim prekursorima ugrožavanja organoleptičkih i
mikrobioloških osobina vodovodne – pijaće vode.
Ukratko, stanje tehnike je takvo da
najveći deo našeg stanovništva kroz vodovodne cevi dobija neadekvatnu vodu za
piće, koja nije u saglasnosti sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za
piće (Sl. List SRJ, 42/98). |
|
